Kompozitne i amalgamske plombe

Amalgam i kompozit  su dva najčešće korišćena materijala za manje restauracije oštećenih zuba u današnjoj stomatologiji. Svaki od ova dva materijala ima svoj razvoj, uspehe, prednosti i nedostatke.

Amalgami se u stomatologiji koriste više od 150 godina kao material za nadoknadu izgubljenog zubnog tkiva. Radi se o legurama srebra i žive kojima se dodaju bakar, kalaj i drugi metali. Njihova osnovna prednost je nža cena, visoka otpornost na mehanička opterećenja a samim tim i dugotrajnost ispuna na bočnim zubima. Glavni nedostatak je jako loš estetski izgled, pojava korozije po ivicama plombe kao i pojava sekundarnog karijesa oko plombe.

Što se tiče toksičnosti amalgama, mišljenja su i  dalje podeljena. U Americi i mnogim evropskim zemljama, amalgam se koriste uz mišljenje da su potpuno bezbedni. S druge strane, Norveška je 2007.g. potpuno zabranila upotrebu amalgama zbog sadržaja žive koja je jako toksična.

Kompoziti su materijali koji su stomatološku praksu uvedeni sredinom 20.veka i uz mnogobrojna poboljšanja koja su proistekla iz razvoja industrijske tehnologije danas predstavljaju jedan od najkvalitetnijih materijala koji se koriste u restauraciji zuba. Njihova najveća prednost  nad amalgamima je visoka estetika koja se dobija kod kompozitnih zuba, gde se skoro u potunosti može imitirati prirodni izgled zuba. Osim toga, uklanja se mnogo manje zubne supstance, a veza plombe i zuba je vrlo jaka jer se zasniva na adheziji.

Osnovni nedostaci kompozita, kao što su manja otpornost na habanje i mehaničke sile i pojava skupljanja materijala tokom polimerizacije, su danas svedeni na minimum promenom sastava samog materijala i korišćenjem keramičkih punioca.

Kompozitni materijali su savremeni materijali izuzetnih estetskih karakteristika zbog čega su jako popularni kod pacijenata. Zahtevi za lepšim izgledom zuba potpuno isklučuju primenu tzv. “crnih, sivih” plombi.

2017-01-10T22:48:34+00:00 10. januara 2017|