Poslednjih dvadesetak godina dentalni implantati su postali  savremeno rešenje za nadoknadu gubitka pojedinih ili svih zuba. Zbog svojih specifičnosti (postupak ugradnje, vreme i način izrade protetskog rada, cena), implantati su u stomatologiji alternativa za konvencionalne protetske radove. Ipak, u pojedinim situacijama kao što je izražena resorpcija donje vilice, dentalni implantati su rešenje prvog izbora za uspešnu funkcionalnu i estetsku rehabilitaciju pacijenta.


Danas se na tržištu može naći stotinak različitih vrsta dentalnih implantata i većina od njih je urađena od titanijuma koji se pokazao kao jako dobar i uspešan materijal koji ne deluje štetno na organizam a dobro srasta sa viličnom kosti. Izgled i dizajn različitih implantata je vrlo sličan i uglavnom su oblika zavrtnja ili  korena sa narezanom površinom.

Sam imlantat je deo koji imitira koren prirodnog zuba i on se ugrađuje u viličnu kost, na njega se postavlja abatment koji imitira zubni patrljak a preko dolazi protetski rad. Na implantatima se mogu izraditi sve vrste fiksnih i mobilnih protetskih radova ( krunice, mostovi, pokretne proteze).

Ugradnja dentalnih implantata predstavlja hirurški zahvat koji se obavlja u lokalnoj anesteziji. Sam postupak je bezbolan a nakon ugradnje implantata može doći do pojave bola ili otoka koji brzo prolaze. Da bi se pristupilo izradi protetskog rada potrebno je da prođe period najmanje od 4 do 6 nedelja, kako bi implantat mogao da se optereti mostom ili protezom. Postoji i tzv. imedijantno opterećenje implantata kad se protetski rad postavlja odmah nako ugradnje implantata, što je jako povoljno za pacijente ali je moguće samo u pojedinim povoljnim slučajevima.

Iako je dentalna imlantologija jako napredovala zadnjih godina, ugradnja implantata nije uvek moguća.Postoje bolesti kod kojih je kontraindikovana ugradnja imlantata a to su: teški oblici dijabetesa, oboljenja imunološke prirode, nasledne i stečene krvne diskrazije, osteoporoza maligne bolesti itd. Takođe postoje stanja kod kojih je rizik za neuspeh imlantološke terapije znatno veći: korišćenje bisfosfonata, briuksizam (škrgutanje zubima) i druge parafunkcije, predhodna zračna terapija u predelu glave, prekomerna upotreba alkohola i droga, jako loša oralna higijena i dr.

Danas je procenat uspešnosti u terapiji implantatima jako visok tako da preko 95% implantata ima životni vek od 10 godina a preko 90% opstaje 15godina.

Dentalni implantati su moćno terapijsko sredstvo ali ne i svemoguće, a s druge strane oni su ipak zamena za prirodne zube.